субота, 03. август 2013.

Љубенко - На Врмцу "Глас Црногорца" 05-I-1880


На Врмцу

Као ор’о на тимору,
На висини ево стојим,
И валове што с’ пода мном
О ст’јенама ломе, бројим;

И крваво сунце гледам
Ђе у сиње тоне море,
И природа ђе му поздрав
До румене шиље зоре! ….

Па се душа мени топи,
Па ми срце јаче бије;
Од милине – од сладости,
Оће груди да пробије!...

Ено тамо Талија се
Са зеленим морем љуби,
А овамо сн’јежни  Ловћен
У облаку с’ црном губи …

Док пода мном виногради
Пуни грозђа  зелене се,
И чопори дивна стада
По пашњацим’ бијеле се!

Гледам Тал’ју – па ми суза
Из окашца сјетна кане;
Вај, када ми њена прошлост
Крадимице на  ум пане!....

Кад се сјетим они њених
Светих сјенка’  и дивова’,
Што сплетоше себи в’јенце
Од бесмртних ловорова’, -

Те још тајним њеким гласом
Из гробова’  уче људе,
И споменом својим самим
На врлине још их буде;

Да их сада црна земља
У наручју своме крије,
Пошто злоба давала им
Ниђе стана вани није!...

Гледам Ловћен – па ми српско
Поносније срце бије
Ћутим да ми српска крвца
По жилама младим врије;

Кад се сјетим те витешке
И крваве наше горе!
Те слободне зв’језде наше,
И јуначке српске зоре!...

Па још ових дивних дјела
Што му свици починише,
И сваки му камен врућом
Својом крвљу оросише;

Ал’ не даше црном Мују
Да над њима гордо стане,
И Косовске не’свећене
Да остану тешке ране!....

Те када се сјетим, Боже,
За слободу дивна борца!
Ој, када се сјетим дична,
Узорита Црногорца!...

Па се душа мени топи,
Па ми срце јаче бије;
Од милине – од сладости
Оће груди да пробије!...

Котор, 1879         Љубенко

Глас Црногорца     05-I-1880







Нема коментара:

Постави коментар