Госпођици *…..
Што се с
тобом упознадох –
Ах! – та
знадем ко је крив….;
Па
проклињем судбу клету;
Кунем небо
што сам жив!....
….Моли
бога, зоро моја,
Нек на
скоро куцне час –
Видов
данак да затече
На косову
свијех нас….!
Тад
подвикни Српкињама:
„Заборав’те
тугу, плач –
Изгубљене
српске земље
Обилића
враћа мач!”…
А кад
паднем, крај мог гроба
Побједе
усади цв’јет; -
Ал’ пустиш ли над њим сузе,
Српска ће
те мис’о клет’….
Ту ћу само
заборавит’
Анђеоски
поглед твој –
Ах! – ту,
душо, излијечит’
Отровани живот
свој”…..
В.
Глас
Црногорца 03-XII-1889
Нема коментара:
Постави коментар