Аманет с неба
Полећела два сокола
Оба од Бога,
И падоше пред манастир
Петра светога.
Један носи златну круну
Цара Душана;
Други носи оштру сабљу
Бега Ивана.
Изјахао црногорски
пред њи Господар
Анђели му предадоше
Тај са неба дар.
Одјекнуше све планине
Чу се далеко;
Књаз Никола ову ријеч
Тад је изреко:
«Ја ћу бранит Црну Гору
Сабљом Ивана,
А тражићу земље наше,
Земље Душана.
“Онамо” је за планином
Наша светиња;
“Онамо” ћу ма кад поћи,
Ја са Цетиња
“Онамо” се још Косова
Добро сјећају,
“Онамо” ме браћа моја
Давно чекају.
Србија ће барјак дићи,
Да ме сусрете;
Састаћемо се на Косову,
Мјесту освете.
Цетиње 1874. Љ. П.
Ненадовић
“Глас Црногорца”, бр. 49 понеђељник 9. декембра (21. студеног) 1874
Нема коментара:
Постави коментар