Српском
мору
Твоји су
ми вали море
Пјесму ову
испјевали,
Што
Никола, Вођ горштака,
У твоја је
њедра сали.
Та ми
пјесма веселила
Душу моју,
груди моје,
И ја виђех
– ко дужд некад –
Књаз
Адрију вјенчао је.
Ал та
слика фантазије
У брзо ми
море мину,
Облаци се
наднесоше
На Дунаво
и на Дрину.
Малене су
груди, које
Ти слободне
љубиш море,
И другим
би цјелов дало,
Кад кроз
тавне српске горе –
Хорила би
с’ пјесма дивна
Слоге
српске са олтара,
Кад би
било патриотског
У срцима
више жара.
Ој Адријо
… српска некад,
Бацај вале
страшне сада,
Душман српски
у дубине
Твоје вјечно
нека пада.
Зрак
слободе у дубине
С Црне
Горе што ти сјаје,
Нек
разнесе глас:”Адрију
Књаз
Никола да вјенчаје”.
Милан
Глас
Црногорца 30-XII-1895
Нема коментара:
Постави коментар